KURBAN  BAJRAM

 

Mjesec  gasne  zora  je svanula,

Kurban-bajram  suncem  najavila.

Spustio  se  na  krilima  ptica,

Do bosanskih  brda  i  ravnica.

 

Do  bosanskih  mahala  i  kuća,

Ječi  ezan  još  prije svanuća.

Puno  srce  i  puna  je  duša,

Kada  ezan  sa  munare  sluša!

 

Majka  budna, babo  uranio,

Abdestio, lijepo  opremio:

„Ustaj  sine, spavanja  se prođi,

Svojim  babom  u  džamiju  pođi!

 

Bajram- namaz  s džematom  klanjati,

Islam  vjeru  u  srcu  čuvati!“

Sa  Bismillom, majka  nas  isprati,

Ponosno ću kod  svog  babe  stati!

 

Brat do  brata, donose  tekbire,

U  molitvi  sve  se  duše  mire.

Brat  do  brata  tekbiri  se  čuju,

Kurban-bajram  danas bajramuju!

 

Mirisniji  od  svakoga  cvijeta,

Procvjetao  u bašči  Dženneta.

Otvorite  od srca  kapije,

Za  sve  ljude, rođake, komšije!

 

Sjetimo  se  i  onih  što  nije,

Proučimo  dovu  za  hadžije.

Što  su  pošli  hadždža  obaviti,

I  islamskog  šarta  odužiti.

 

Ovog ćemo  mubarek-dana,

U  ime  Allaha  zaklati  kurbana.

Sjetiti se  žrtve  Ibrahima 

I  Ismaila, voljenog  mu sina!

 

To  je  primjer  za sve Muslimane,

Svojoj  vjeri,  Islamu  odane.

Kako  treba  Boga vjerovati,

Za  Božju  se  ljubav  žrtvovati.

Svemogućeg  Allaha  voljeti,

I  Njegovu  volju  poštivati.

Na  Njegov  se  poziv  odazvati,

Svaku  žrtvu  biti spreman  dati.

 

Kurban-bajram satkan od  dobrote,

Od  milosti, oprosta, ljepote.

Sva  je  srca  srećom  ispunio,

Svakog  što se  Bogu  priklonio.

 

Mjesec  gasne, zora  je  svanula,

Jedna  suza   iz oka kanula.

Kurban-bajram, dan  je  pun  radosti,

Zajedništva, Božije  milosti!

 

Spustio  se  na  krilima  ptica,

Do  bosanskih  brda  i  ravnica.

„Allahu  ekber!“, iz svih  grla  ječi,

Bog  je  Jedan, Svemoćan, Najveći!

 

BAJRAMSKI  NOKTURNO

 

Vjetar  grane  zerdelije  njiše,

Po  Bajramu, Bosna  mi  miriše.

Butum  Bosna  i  Hercegovina,

Preplavljene  glasom  mujezina.

 

I  ja  bih  se  s  njima  veselila...

Nejma  babe, majka  preselila.

Ne  šuškaju  basmene  dimije,

Oko  pune  bajramske  sinije.

 

Njena  ruka, lahka  kao  perce,

Sahan  pruža:“De  mi  jedi, šćerce!“

Duša  tuži  i  još  bolna  čeka,

Da  okusi  majčinih  jemeka.

 

Vjetar  grane  zerdelije  njiše,

Po  Bajramu, Bosna  mi  miriše.

Uzvišeni, moga  deverata,

Babo  nest“o, ne  znam  ni  za  brata.

 

I  dragoga  što  sam  zanijela,

Mutna  mi  je  voda  pronijela.

Bez  tabuta  i  bijela  ćefina,

Prokleta  je  ruka  dušmanina!

 

Gdje  mi  leže, kad  bih samo  znala,

Rukama  bih  zemlju  prekopala.

Kopala  bih, očinjeg  mi  vida,

Do  kostiju  mojijeh  šehida!

 

Vjetar  grane  zerdelije  njiše,

Po  Bajramu, Bosna  mi  miriše.

Uz  bajramske  dove  i tekbire,

I  njihove  duše  da  se  smire.

 

Milostivi, podaj  mi  sabura,

Da  zaučim  sa  njina  kabura.

Da  dušmani  suze  mi  ne  vide, 

Dok  ja  dovim  za  naše  šehide!

 

Sinova  ću devet  izroditi,                                                              

Pa  će  Bosni  svojoj  hizmetiti!                          

Zaklešću  ih  Uzvišenim  Bogom,                      

Nikad  više  pokornim,  ni  robom!                     

Vjetar  grane  zerdelije  njiše,

Po  Bajramu, Bosna  mi  miriše!

Ako Bog  da, do  Sudnjega  dana,

Biće  Bosne, vjere i  Bajrama!

 

BAJRAM  STIŽE

(Sinu  Aldinu  u  spomen na  rah. babu)    

 

Bajram  stiže, majka  ručak  sprema,

Bajram stiže,  moga  babe  nema.

 

Kraj  koga  ću  u  safu  stajati,

S  kime  namaz  bajramski  klanjati?

 

Ko  će  mene  u  krilo  staviti,

Poljubiti,  lijepo  darivati?

 

Nemam  kome  poljubiti  ruku,

Nit“ se  nadam  kakvom  bajramluku!

 

Majka  će  me  lijepo  urediti,

Pa  ću  babin  mezar  zijaretiti.

 

U  Džennetu,  babina  je  duša,

Kad  Fatihu  učim,  ona  sluša.

 

Dragi  babo,  na  te  mislim  često,

Za  sofrom  je,  prazno  tvoje  mjesto!

 

Al“  ne  sumnjam,  nit“  se  sumnja  javlja,

Jer  nas  Allah  sve  na  kušnju  stavlja!

 

Allah  daje,  Allah  i  uzima,

Kod  Allaha,  svako  mjesta  ima!

 

Bajram  stiže,  ipak  se  veselim,

Imam  majku,  i  s njom  Bajram  dijelim!

 

 

BAKLAVA

 

Bajram  je, decembar  rani,

Napolju  mraz  je  ljuti,

Bajramska  sofra  napola prazna,

Za  sofrom  dvoje  ćuti.

 

Tišina  teška  pritisla,

Riječ  svaka, kao  nož  reže.

Govori  mati, srce  stisla,

Drhtave  ruke  steže.

 

„De, jedi sine, dok  je  još  vruće,

Čorba  je  ukusna baš!

Stigao  Bajram  do  naše  kuće,

Najveći  blagdan  naš.

 

I  somun, evo, ispekla  mati,

Vidi  ga, mek  kao  duša!“

„Poslije,  majko,možeš  ga  dati,

Ja  bih  baklavu  da  kušam!“

 

„Ne  mora  uvijek  baklava  biti,

Zahmet  je  da  se  sprema!“

„Mogla  si, majko, spremiti  i  ti,

Kako  je  Amrina  nena?!“

 

„Ove  su  godine  orasi  skupi,

Para  je  malo  da  se  kupi,

A  naš  već,  evo, godine  dvije,

Kako  rod  dao  nije!“

 

„Evo  ti  jabuka, zdrava, žuta!“

Al“  dijete  majku  ne  sluša.

Rumeni  jabuka  iz  njenog  skuta,

Ono  bi  baklavu  da  kuša.

 

„Pogledaj kako  je  sočna, glatka,

Sadio  rahmetli  babo  tvoj!

...Ako  i  budem  vijeka  kratka,

Nek“ jede  sin  je  moj!...“

 

„Ostavi, majko, jabuku, neka,

Kasnije, može  da  čeka!

Ja  bih  baklavu  jesti  htio,

Možda  će  poslati  tetka!

Znam  da  je  jabuka  slatka  i  fina,

Al“  meni  baklave  da  je!

Možda  se, ipak, sjeti  strina,

Il“  šćerka  daidže  Smaje!“

 

Oko  bi  suzu  od  srca  da  skrije,

A  vrijeme  vuče  se  sporo.

Blijedu  svjetlost  mjesec  lije,

I  jacija  će  skoro. 

 

Usnulo  dijete, mirno  spava,

Vjetar  prozore  trese.

Pred njim  tepsija  i  baklava,

U  snu  mu  majka  je  iznese.

 

I  jeca  mati, teška  je  suza  njena.

Miluje  djetinju ruku  mehku.

U  ruci jabuka  nezagrižena,

A suze  teku, teku...